Dodaj šraf koji fali tvom plesu! Son tornillo…


Kad krećemo da igramo neki ples uvijek nas zanima kako da izgledamo što bolje i efektnije na podijumu. Kubanski son ne odstupa od od tog pravila. Postoje razne paseo figure, promene strana, spuštanja i kretnje kojima vodimo partnere kroz prostor bilo u otvorenom ili zatvorenom stavu. Posle toga dolaze egzibicije i stavovi, a na kraju je neizbježan i neki akrobatski potez.

Najzahtjevniji i najzanimljiviji pokret u sonu se zove tornillo. Tornillo u prevodu znači šraf i ta riječ najbolje i opisuje način kretanja osoba dok izvode figuru.
Partner ili partnerka na jednoj nozi, najčešće lijevoj, izdignut na prednjem dijelu stopala, vrti se u mjestu zahvaljujući zamahu koji daje onaj drugi koji ravnomjerno kruži oko njega.
Najbolje je pokazati na primjeru pa pogledajte ovu divnu kombinaciju son tornillosa od 3:29 muški ili 4:42 ženski
Preporuka: odgledajte kompletan snimak jer je ovo jedan od najljepših i najelegantijih plesova u paru na koje sam do sada naišao.

Kao što vidite postoje različiti načini da se tornillo izvede: uspravno, sa slobodnom nogom napred ili pozadi, iz čučnja, u sedećem stavu sa prekrštenim nogama, sa šeširom na vrhu stopala, na koljenu…
Pokret je težak, kako tehnički, tako i fizički. Da bi se dobro izveo najvažnije je, pored glatkog đona na cipelama i glatkog poda, da partneri dobro sarađuju uz dovoljnu silu akcije i reakcije i da se navježba tehnika i stav. Samo fizičkom snagom je nemoguće izvesti ovaj pokret sve da ste rođeni u teretani ili da imate iza sebe 3 osvajanja Mont Everesta.

E sad dolazimo do onoga što bih volio da skrenem pažnju svima. Son cubano nije tornillo. Ako znate da odigrate tornillo to je samo znak da ste navježbali određenu tehniku. Mnogo volim kad vidim da neko uspješno odigra različite vrste tornilla, ali uopšte ne volim kad se tornillo uzima kao mjerilo da li neko zna da igra son i kao kriterijum takmičenja. Kubanski son je prvenstveno muzika na koju igramo i odnos između partnera, kao i svi plesovi koji se igraju u paru. Ako ne osjetimo partnera, ako ne ispratimo klave i kontra ritam, ako ne pratimo muziku, užitak je mnogo manji i džaba sva tornillo tehnika. Naravno, ovo je samo moj stav i savjet, a svako neka igra kako mu najviše prija jer zbog toga smo i tu. Uživanje prvo, sve ostalo posle ;).

Tornillo ne bi trebalo igrati u bilo kom dijelu pesme. Preporučuje se, nije obavezno, da se sačeka instrumentalna cjelina kad pojedini muzičari pokazuju svoju virtuoznost a pjevač ćuti. Tada i plesači mogu da iskažu svoje umijeće i da odigraju najkomplikovaniji potez. Na prethodnom snimku ste mogli vidjeti da tornillo počinje baš u instrumentalnom sektoru pjesme.
Poslušajte sad i ovu izuzetno popularnu son numeru „Venenosa“ Havana de primere i pokušajte da zamislite sebe kako se vrtite na jednoj nozi od 2:39.

Postoji i jedno džentlmentsko pravilo u sonu. Ako partner odvede partnerku u ženski tornillo, trebalo bi i on da odigra svoj tornillo. Suština je da ne „maltretiramo“ djevojke ako i sami nismo spremni da se potrudimo.
Za kraj evo još jedan fenomenalan son Septeto Santiaguiera – Baja y tapa la olla. Od 2:20 je sekcija u kojoj tres praktično tjera na igranje tornillo pokreta.
Uživajte i pokušajte na sledećoj žurci ili času sona.

Veliki soneroski pozdrav,
Monte Son

Advertisements
Objavljeno pod Tekstovi | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Muzikalnost i SON


Pripremajući jednu od plesnih radionica sjetio sam se da odavno nisam pisao na blogu, a za mene ne postoji bolja i ljepša plesna tema za obrađivanje od kubanskog sona i muzike. Da Lana, Nevena i Igore ponovo krećem sa pričom, samo ovog puta neću stati posle dva minuta da se ljudi ne bi smorili :p.

Muzikalnost je riječ koju naši salsa, son, rumba plesači uglavnom mogu sresti na pojedinačnim radionicama različitih festivala. Tada se instruktori potrude da objasne kako se plesovi uklapaju u muzičke žanrove ili kako da iskoristimo određeni muzički prelaz da bi napravili odgovarajući break, shine, footwork. Meni su ovi časovi jedni od najmilijih i kad god sam na nekom festivalu pod obavezno ih posjećujem. Ako ih ima :D.
Šta je muzikalnost?
Laički kad kažemo za nekog da je muzikalan uglavnom mislimo da ima smisla za muziku: dobar sluh, dobar glas, lijepo svira na instrumentu, itd…
Muzikalnost bi onda bila sve ono što neko ima u sebi, a pomaže mu da se izrazi kroz muziku.
Kako da prebacimo to na plesni nivo i kažemo da je neko muzikalan plesač?
Svaki ples je fizički doživljaj onoga što čujemo. To bi značilo da je svako muzikalan, zar ne?
U suštini to jeste tačno, svako jeste muzikalan. U neku ruku ;).
Naravno ovdje slijedi jedno ALI koje sreću kvari. Stvari su mnogo drugačije kad dođemo do plesova koji imaju odredena pravila: son, rumba, salsa, bachata, cha cha cha, mambo… Muzikalan je onaj plesač koji zna kako da plesom isprati pjesme na koje pleše. U salsi, sonu i rumbi muzikalnost plesača je jedna od najvažnijih stavki igre po kojoj se mogu izdvojiti iz okruženja. Zbog čega? Zbog složenosti kompozicija i različitih muzičkih cjelina koje se pojavljuju u pjesmama. Najkompleksniji žanr za muzikalno savladavanje je timba, što znaci da je sad vjerovatno jasnije zašto se većina iskusnih plesaca najviše „loži“ na timbu. Nisam ni ja daleko od njih jer i mene najviše „radi“ dobra timba. Sa druge strane najljepša muzika i ples za mene je SON. Jedno je sigurno, da nije bilo sona ne bi bilo ni salse, timbe, cha cha cha-a, latin rumbe, a najvjerovatnije ni bachate.

Složenost timbe i razlike izmđeu salse i timbe najbolje možemo vidjeti na ovom izuzetno detaljnom i kvalitetnom snimku.
Timba gears – Kevin Moore

 

Son kompozicija je lakša za ukapirati i za uvo je dosta pitkija od timbe. To je glavni razlog zašto većina plesača, a i neplesača mnogo više vole son nego timbu. Još kad se na to doda spajanje sa nekim pop pravcem, ko je rekao Toda una vida, onda kreće žurka. Naravno, to što je son kompozicija lakša od timba kompozicije uopšte ne znači da je son lak za plesanje ili sviranje. To samo znači da bi trebalo da krenemo od sona ukoliko želimo da budemo muzikalni na salsi.

Son, kao i drugi muzički žanrovi, u svojim kompozicijama ima pjevačku i instrumentalnu sekciju.
Što se tiče pjevačke sekcije ona se najcešće sastoji od glavnog glasa (cantante) i pomoćnih glasova (coro). Pjevač je zadužen za tekstualnu temu pjesme, dok su coro su muzičari koji sviraju svoje instrumente i u određenim sekcijama zajedno ponavljaju određene stihove.
Instrumentalna sekcija je vremenom napredovala od seksteta, preko septeta, do složenijih sastava. U sonu su najcešći instrumenti: clave, tres ili klavir, bongosi, bas, gitara, guiro i konge.

Svaka son kompozicija se sastoji od dvije cjeline: largo i montuno.
Largo ili ekspozicija je uvodna cjelina pjesme u kojoj instrumenti i pjevač predstavljaju temu pjesme slušaocu. Ovaj dio pjesme ima jednostavan i jasan tok. Najcešce se sastoji od dvije ili tri strofe koje predstavljaju temu pjesme i pjevač je samostalno otpjeva.
Largo je do 1:35 u ovom cuvenom sonu Lagrimas negras koji izvodi trenutno najpopularniji son bend Septeto Santiaguero.

Prelazak na montuno cjelinu je lako osjetiti jer instrumentalna sekcija promjeni dinamiku izvođenja, a pjevač i coro se smjenjuju po šablonu pitanje, odgovor. Coro uglavnom ponavlja odredeni stih (refren) dok pjevač ili improvizuje u svojoj sekciji (najcešce kod izvodenja uživo) ili dodaje već napisani tekst. Montuno sekcija u izvodenjima uživo može da potraje i do 10-15 minuta jer se veza između benda i publike ostvaruje preko tog čuvenog pitanje, odgovor šablona. S obzirom da je ovakva kompozicija održana i kod salsa i timba bendova možda je sad lakše shvatiti zašto koncert od 2 sata ima samo 7-8 pjesama, a u tom vremenskom periodu možemo da preslušamo dva albuma :).

U pjesmi jednog od najstarijih son bendova Septeto Habanero – Orgullo de los soneros, montuno sekcija počinje od 2:44 kad možemo čuti kako se pjevac i coro smenjuju i kako campana (cow bell) ulazi u pjesmu kao novi instrument.
Montuno sekcija pored poznatog pitanje, odgovor šablona cesto može da sadrži jedan ili više solo instrumentalnih sekcija koji su izuzetno važni za plesace jer se tada može izvesti najpopularniji pokret, son tornillo, koji je tema nekog drugog teksta.
Da me ne bi ljubitelji rumbe uzeli na zub napomenuću da se i rumba kompozicija najcešce izražava na ovaj nacin sa uvodom (canto) i montunom.
Eto tako dobri moji sonerosi, salserosi, timberosi i ostali. Volio bih da slušate muziku što više i da prvenstveno uživate u njoj dok igrate, a ako obratite pažnju na kompoziciju još bolje :).
Ukoliko imate još neke informacije o ovoj tematici ili imate neka drugačija saznanja volio bih da ih podijelite sa mnom u komentarima ili direktnom porukom.

Veliki soneroski pozdrav,
Monte Son

Objavljeno pod Tekstovi | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Kako sam krenuo na SALSU???


POČETNA GRUPA SALSE – ponedeljak 3. septembar u 21h

 

Sedim sam za kompjuterom u Studenjaku i posle par sati učenja dangubim listajući Fejsbuk i tražeći neki film ili seriju koju bih pogledao. To mi je postalo rutina kao tri jela dnevno ili spavanje. Svaki dan je nekako ličio na prethodni. Mnogo učenja, povremeno druženje na klupicama, vikend izlazak ili koncert i to je to.
Čujem kucanje. Na vrata sobe 375 uglavnom neko kuca da me pozove na jelo u menzu ili da se javi ako je u prolazu pa bi mogli malo zajedno na vazduh. Ručak se tek bio završio, a s obzirom da je subota moguće da su Džoi i Boško da skoknemo do kladionice.
Otvaram, kad sa kezom od uva do uva stoji Nevena:
-Ajde Zoća, zakasnićemo na čas, jesi spreman?
Onako zamišljen preturam po glavi čas, predavanje, nismo na istom fakultetu, šta je uhvatilo?
-Kakav čas?
Salsa. Počinje u pet sati, šta se praviš lud? Jesi nam rekao da bi voleo da naučiš nešto novo, neki ples?
Salsa, ples, muzika… Naravno da sam zaboravio kako sam sa Nevenom i Rosandom u jednom ne baš fenomenalnom životnom trenutku pričao o svojim putevima i željama. Između ostalog sam svojim Sestrama, niko nije definisao ko može da bude sestra, rekao kako bih baš želeo da naučim salsu. Bio sam pod utiskom koncerta grupe Son Cuba Son na Platou.
Ali Nevena nikad ne zaboravlja. I dan danas zna rođendane celom odeljenju iz gimnazije, redom po klupama. U međuvremenu se raspitala ko i gde drži časove, da li primaju nove članove i samo odlučila da me pokupi. Znala je da ako me pusti da se premišljam, verovatno neće ništa biti od mog životnog puta.
Doveden pred svršen čin, uzimam rezervne patike iz ormana i pravac GSP.
Ispred sale po grupicama stoje ljudi svih generacija. Izgleda mi kao da oni svi znaju da igraju. Neki su izgleda već i znali, ali ne salsu. Ja sam imao jedan plesni čas u životu, kad su dolazili u osnovnu školu da nas motivišu da krenemo na standardne i latino plesove. Koliko su nas dobro motivisali najbolje govori ćinjenica da sam tek 12 godina kasnije prihvatio da je ples prvenstveno društvena aktivnost namenjena osobama oba pola.
Kako smo polako ulazili u salu počeo sam da stičem onaj stari osećaj kad ulazim u neku novu priču: Neko me gleda iza leđa i ocenjuje svaki moj potez. Hajde nek prođe ovo sat vremena pa da se nikad više ne vratim.
Osećaj me je po ko zna koji put baš prevario.
Veseo, vedar i nasmejan u salu ulazi niski, u predelu trbuha delimično zaobljeni Kubanac Čoma i na opšte poznatom Špangleskom kaže:
Welcome new ones let`s dance some Salsa!
Uključuje muziku, neku toliko prijatnu da miluje uši dok nas poziva na pokret. Staje ispred ogledala, diže kažiprst desne ruke i kaže: one, two, three, five, six, seven. Koliko samo predrasuda razbijeno u jednom trenutku. Koliko samo žala što nisam ranije krenuo…
Prvi put u poslednjih par godina sam na sat vremena uspeo da zaboravim na sve što me opterećuje svakodnevno. Samo slušam muziku, pratim korake koje on proziva i objašnjava. Okrenem se u jednom trenutku oko sebe i vidim ljude koji se smeju, koji su isto toliko fokusirani na svaki pokret. Vidim svet kakav bi trebalo da bude svakog dana od buđenja do sna.
Ne, nisam proigrao posle prvog časa.
Ne, nisam postao supermen i svetska faca.
Ne, nisam izumio nešto veliko.
Ne, nisam postao neko drugi, neko novi.
Da, ostao sam onaj isti ja koji sam bio pre tog časa. Samo sam u tom JA pronašao ono što se bilo zagubilo negde između polaska u školu i četvrte godine fakulteta.
Svoj srećni kutak.
Kad je prošlo tih prvih 60 minuta prišao sam Neveni i pitao je:
„Kad je sledeći čas?“
Sad skoro dvanaest godina kasnije često čujem to isto pitanje koje drugi postavljaju meni. Svaki put se vratim u 17h 30.09.2006. i taj za čovečanstvo mali a za mene veliki ulazak u magični svet salse.

DJ Monte Son

POČETNA GRUPA SALSE – ponedeljak 3. septembar u 21h

Objavljeno pod Tekstovi | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Trema…


Poslednji nastupamo…

Čekamo u skučenom hodniku da izađemo na binu posle jedanaest timova. Kud god se okrenem vidim pokušaje pripreme za ono što slijedi.
Anči se vrpolji, dok su Marko i Mina mirni kao dva spomenika.
Fahad i Friski pričaju, ne zaklapaju.
Ančejk se smeje Igoru koji samo što ne izvadi metar da tačno odredi početnu poziciju. Mladen govori: „Idemo, idemo, što volim ovaj osećaj.“
Kaća stiska i opušta šake.
Ivona samo kratko: „Ima da razbijemo!“
Zarubici je vruće: „Brate, da ‘oćemo više izać’.“
Stojim iza svih i zamišljam u ubrzanom modu kako će sve izgledati pred publikom. Dvanaest ljudi, dvanaest načina borbe sa najnezgodnijim pojmom vezanim za javni nastup – Tremom.
Dok sam odrastao moja komunikacija sa tremom je doživjela ogromne promjene. Do srednje škole mi je trema bila zastrašujuća stvar. Nisam znao kako ću reagovati na činjenicu da za nekoliko minuta treba da izađem pred uglavnom nepoznate ljude i izvedem performans. Svirao sam klasičnu gitaru i na svim muzičkim nastupima u Nikšiću se pojavljivala doktorka Maca Đerković. Jednom prilikom, posle nastupa na kom sam se borio sa drhtavicom u rukama, ona mi je prišla i rekla: „Nemoj da se plašiš, sviraš za sebe. Zamisli da oko tebe stoji jedna velika kutija i tu si sam. Ne postoji niko oko tebe. Kad izlaziš na binu ti ulaziš u tu kutiju. Kad završiš kutija sa raširi i čuje se aplauz.“ Posle toga par puta sam pokušao da poslušam taj savjet, ali nekako nisam bio zadovoljan rezultatima. Trema je i dalje bila tu, nije me spasila kutija. Mislio sam da Maca nešto bulazni, ali ipak sam svaki put zamišljao da ulazim u kutiju. Posle sam ukapirao i zašto. Ruke mi nisu drhtale. Trema je bila tu, ali rezultat njenog djelovanja nije uticao na kvalitet mog izvođenja.
Do prije jedanaest godina sam i dalje gledao tremu kao negativnu pojavu sa kojom treba da se borimo kao sa okorelim, zlim protivnikom. Onda sam dosao do trenutka u životu zbog kog i pišem ovaj tekst na baš ovom blogu.
Krenuo sam na salsu.
Broj javnih nastupa se umnogostručio. Beograd diše salsa plućima i počeli su da se ređaju lokalni događaji na kojima smo dobili šansu da nastupamo. Na neki način i svaka salsa žurka je javni nastup. Ne takmičenje, mada postoje ljudi koji ih i tako doživljavaju. Kod njih je borba sa tremom i u još jednoj, kompetitivnoj dimenziji. Kod mene je salsa žurka javni nastup koji se ogleda u tome da izgledam prikladno i da pokušam da odigram što ljepše i što bolje sebi i partnerkama sa kojima igram. Još ako je žurka u nekom novom gradu ili na nekom mjestu gdje ne poznajem baš toliko ljudi, onda je potrebno probiti i onu blokadu (tremu) od suočavanja sa novim da bi se došlo do užitka koji donosi salsa veče.

Na salsi sam spoznao pozitivnu stranu treme. Trema je dokaz da nam je bitno. Trema je uvod u najvažnije stvari u životu. Samo je važno pravilno je usmjeriti. Umjesto da razmišljam šta negativno može da se desi i tom negativnom dozvolim da me parališe, treba da iskoristim fizičko-mentalnu promjenu koju trema donosi. Tijelo mi je spremnije i opreznije, mozak i srce brže rade. Hvatam najsitnije detalje oko sebe i vezujem ih za okruženje toliko da ih se sjećam i godinama kasnije.
Sat, dva pred nastup volim da ostanem sam, ležim, zažmurim, duboko dišem i pripremam tijelo i um za dolazak treme. Znam da će doći, uvijek je tu, ali je spreman dočekam. U tom periodu samoće u glavi složim i motivacioni govor. Motivacioni govor za tim, ali i za sebe. Uvijek ga održim pola sata pred nastup, jer posle njega kuca trema na naša vrata. Tako spreman, pustim je da uđe i prepustim joj kontrolu.
Ona je onda glavni krivac što uradim brzo premotavanje željenog izvođenja.
Ona se potrudi da ne zaboravim redosled i ne zablokiram.
Ona me probudi u nekoj novoj dimenziji i daje mi osjećaj ispunjenosti.
Ona mi je dokaz da mi je stalo.
Ako je nekad ima u manjoj količini onda me je strah da neću izaći spreman.
Vremenom je došlo do tolikog broja nastupa u zemlji i inostranstvu, na festivalima i takmičenjima, da dolazim u iskušenje da rangiram bitnost nastupa. Par puta sam se opekao o tu činjenicu. Ako postavim neki nastup kao manje bitan, trema se ne pojavi onako jako. Redovno sam na takvim nastupima najviše griješio. Od tada bez obzira na broj gledalaca, mjesto u kom nastupamo, nivo umora od ostalih obaveza ili jednostavno od trenutka, uvijek prvo ubijedim sebe da je taj nastup koji dolazi najvažniji koji ću ikad odigrati. Pomislim: „A šta ako više nikad ne budem nastupao?“ Jednostavno pitanje koje nas podsjeti na ograničeni rok trajanja i ne dozvoli da smanjimo doživljaj bilo čega u životu.
Na kraju otkako mi je trema postala neophodan dio nastupa dogovorili smo se da ode da me posmatra u trenutku kad izađem na podijum. Ja nastupam maksimalno fokusiran na koreografiju, a tremi hvala što me je pripremila.

Izlazimo na binu, muzika spremna. Ostaje samo jedno.
Friski:
ENERGIJA!
Svi zajedno:
DA PUCA

Prihvatite tremu i dozvolite joj da vas pripremi.
Veliki salsni pozdrav vam upućuje,
MONTE SON

Sreda 20.12.2017. od 21:30h nastupi svih grupa Ritmos Del Mundo u Dorcol Platz-u.

| Ostavite komentar

10 godina je prošlo, a Ritmos će uvek biti voljen!


Početna Salsa Grupa, 4. septembar – 20h

10 godina, malo li je?

2007. iz šešira Milan i Sanja izvlače karticu na kojoj piše Ritmos Del Mundo. Ime koje će godinama kasnije odzvanjati u ušima svih ljubitelja afro karipskih plesova.

Ogroman entuzijazam i ljubav prema najlepšem plesu sveta usmeravaju ovaj instruktorski par na Ivanu, Jecu i Baneta, a sve zajedno smeštaju u Knez Miletinu 11, mesto u kom beogradski Ritmos obitava do današnjeg dana.

Sanja još 2006. u Novom Sadu na opkladi dobija prvog učenika Dragana koji je i dan danas deo Ritmosove price. Taj trenutak je značio i početak Ritmos Del Munda u Novom Sadu.

Veselost, druželjubivost i otvorenost udarne petorke privlači ogroman broj ljudi. Sala je bila mala da primi sve zainteresovane polaznike. Časovi su bili samo pocetak kompletne salsa price.

Nezaboravne žurke u Radoviću, Revoluciji, Havani dovode do novih poznanstava i zbližavanja salsa škola. Ljudi koji će kasnije biti nosioci velikog dela salsa scene kao instruktori u Havani, Casa De Baile i Ritmosu osnivaju Salserbiu, koja će prva predstavljati srpsku salsu na internacionalnom rueda takmičenju – Cubamemucho, Minhen 2008.

Popularnost salse uzima tolikog maha te godine, da Ritmos počinje da radi 6 dana nedeljno, a u svoje instruktorske redove poziva: Anu, Zorana, Peru, Sinišu, Vesnu i Jovanu. Jedna sala je bila mala, časovi su držani i na Novom Beogradu i na Crvenom krstu. Pored kursa salse pokreće se i kurs rumbe sa Sanjom, Gagom i Džonijem rumberom. Celi region je hteo salsa časove i žurke. Kraljevo, Kragujevac, Niš, Subotica, Jagodina, Podgorica, Ljubljana su samo neki od gradova do kojih su Ritmosovci i Salserbia došli u veoma kratkom periodu.

2008., 2009., 2010. i 2011. Ritmos pokreće svoj karavan. Putovanja na salsa festivale i žurke su brojala i po 2 autobusa. U večnom secanju svih putnika su ostali: Budimpešta, Beč, Sarajevo, Krakov, Rovinj i Ohrid. Dogodovštine sa puta ostaju tamo gde su se i desile, a da ih je bilo mnogo, bilo je.

Bane počinje da radi sa prvom Ritmosovom rueda ekipom – Latice Batice, koja se sastojala od najperspektivnijih Ritmosovaca. Sanja pravi svoj rumba tim koji nastupa u Zagrebu, Dubaiju, Rovinju, Kraljevu, Barseloni…

Milan, Vesna i Jelena primaju najmasovniju bachata grupu u Srbiji i kreiraju okosnicu senzualnog dela Ritmosa, koji kasnije preuzimaju Muki i Nena.

Dalja ekspanzija salse u instruktorske redove uvodi vrsne plesače: Mukija, Nenu i Džonija Čupavog.

Dvomesečna letnja pauza prerasta u dvomesečno salsa ludilo. Žurke koje je Ritmos pravio u Cuba Caffe-u na Adi zajedno sa letnjim radionicama unose osećaj vreline sunca i salse kao da smo na Kubi. DJ Muki, DJ Monte Son, DJ Nensi u tom periodu pocinju sa svojim dj angažovanjem na Ritmosovim i gostujućim žurkama. Mercedes, Bau Bau i Raf Raf odzvanjaju u ritmovima Ritmosa a atmosfera dolazi do tačke kljucanja.

Milan i Vladana pokreću i prvi specijalizovani kurs sona u Beogradu. Milan osniva Ritmosovu show grupu u pocetku nazvanu Specijalci, po specijalnim salsa sposobnostima koje poseduju. Specijalci imaju zapažene nastupe na festivalima u Beogradu i Kraljevu. Ova ekipa kasnije prerasta u Grupu Za Nastupe sada već u Evropi i svetu poznatu kao Ritmos GZN! Milan, Bane, Sanja, Jeca i Ivana postaju internacionalni instruktori na brojnim festivalima.

Od 2012. različiti salsa i životni putevi polako odvode veliki deo instruktorske ekipe u neke nove avanture i krece podmlađivanje škole. Salsa casove pocinju da drže perjanice GZN-a : Aleksandar, Jelena, Lana i Nevena. Maja ulazi u Rumba vode, a Džoni rumbero postaje i Džoni salsero. U Novom Sadu DJ Dirty Sale kreće sa salsa žurkama, a Saša i Danijela pokazuju svoje plesne sposobnosti nastupajuci na raznim festivalima i događajima u Srbiji. Ženska ekipa Ritmosa kreira koreografije u okviru grupe 4 Dance koje pokazuju svoju vatru na salsa festivalima i rege stage-u Exit-a.

2013. godine GZN pocinje da se upušta u rueda takmičenja četvrtim mestom na Cubaneru i polako se kristališe ogromna energija koju ta grupa nosi. Klub Tuluz Lotrek postaje novo Ritmosovo mesto u kom se svake nedelje preko sezone salserosi izigraju pred napornu radnu nedelju.

Godina je 2014. cilj Evropsko prvenstvo u ruedama, Štutgart. Naporan vikend, 42 sata u kombiju, 40 sati u Štutgartu. Ritmos GZN postaje evropski vicešampion, prvo mesto im je izmaklo za dlaku. Džoni Čupavi se ošišao. Nepoljuljani i dodatno motivisani, spremaju novu koreografiju, uporno rade narednih godinu dana. 2015. isti cilj, još napornije putovanje.

Ritmos osvaja Evropu. Po prvi put. Slavlje je moglo da počne, ali opuštanja nije bilo.

Aca Friski u istom trenutku avanzuje u instruktora, a pored njega instruktorska ekipa dobija veliko pojačanje Leonidu.

U međuvremenu veliki broj Ritmosovaca ostvaruje svoj salsa san: putovanje na Kubu – Kubiluk. Svako putovanje i svaki povratak unose neke nove elemente u časove: salse, sona, rumbe. Nevena, Lana i Zoran organizuju kurseve sona sa ciljem popularizacije ovog tradicionalnog plesa u Beogradu.

Ritmos Novi Sad u svoje instruktorske redove prima Sašu i Danijelu koji pored salse organizuju i veliki kurs baćate. DJ Sasha krece sa prepoznatljivim žurkama u Hypnoticu koje i dan danas posećuju mnogobrojni salserosi iz cele Srbije.

Grupa za nastupe postavlja sebi još veće ciljeve i dobija veliki broj novih clanova.

2016. GZN pokreće novu i originalnu salsa ideju, Salsadrom u Dorcol Platzu. Tematske žurke propraćene zanimljivim snimcima postaju nešto za šta se cela salsa i šira zajednica interesuju i jedva čekaju novo izdanje. Ritmos dobija nove kurseve i nova instruktorska pojačanja. Ivona i Igor postaju novi salsa instruktori, MAna i Friski održavaju prvi regeton kurs u Ritmosu, a ZAna i Miloš ponovo pokrecu Ritmosovu beogradsku bachata pricu. Najpoznatiji evropski rumba plesac Davide El Rumberito čitave sezone drži casove sa Sanjom i Majom, a beogradski rumberosi dobijaju šansu da uče od maestra svetskog kalibra u Ritmosu.

I tako, ova priča bi se polako približila kraju kao što se približavao i Ritmosov deseti rodjendan. Ali, pre samo dve nedelje je došao novi izazov. Osokoljeni pobedom na rueda kupu u Belgiji i željni pokazivanja svoje koreografije, Ritmos GZN se upušta u novi projekat, Evropsko prvenstvo u ruedama Štutgart 2017. Nikad jača konkurencija od 12 timova iz cele Evrope i Cilea. Želeli su i uspeli da dodaju šlag na tortu desetog rodendana. Ritmos Del Mundo po drugi put postaje Evropski prvak, a GZN donosi pehar uz recenicu: Znate li koliko Evropa ima stanovnika, plus Čile?

Malo vremena, a mnogo da se kaže. Sigurno smo nešto preskočili, ali molimo Novogodišnje nastupe, Roštilje na Adi, nenabrojane žurke, nenabrojane članove i prijatelje da ne zamere.

Hvala vam svima što ste došli.

Hvala našim bivšim, sadašnjim i budućim članovima što su napravili Ritmos ovakvim kakav jeste.

Hvala svim kolegama iz drugih salsa škola koji su u ovih 10 godina sarađivali sa nama, igrali i organizovali žurke, festivale i ostale salsa događaje.

Hvala svim salserosima koji igraju ovaj ples jer ovakve priče nastaju samo zbog vas.

Posebno hvala svima koji su potegli na dugačke puteve kako bi podelili ovaj jubilej sa nama.

Hvala Dorćol Platzu na fenomenalnom domaćinstvu.

A sada vam predstavljamo Ritmos Del Mundo.
Instruktorska ekipa:
Milan Ivanov – Milanče
Sanja Vasiljević
Branislav Bugarčić – Banek
Jelena Popović – Jeca
Ivana Bugarčić – Icka
Ana Mijatović
Zoran Bošković – DJ Monte Son
Petar Nikolić – Pera
Siniša Stojanović – Sike
Vesna Mitrović
Jovana Mitrović
Nikola Milicević – Džoni Rumbero
Dragana Cvijić Zelenović – Gaga
Maja Mudrić Stamenković
Nevena Stevanović – DJ Nancy
Vladana Ivanov – kiss kiss bang bang
Mustafa El Assad – DJ Muki
Nikola Vukicevic – Džoni Čupavi
Nevena Bažalac
Aleksandar Jovanović
Jelena Ðordević
Lana Vićovac – DJ Lančić Son
Nevena Đorđević
Leonida Labudić – Lea
Aleksandar Dramićanin – Friski
Saša Rebović – DJ Dirty Sale
Danijela Javor
Dragan Arsenin
Ivona Ognjenović
Igor Bošković – Drugi Najbolji Drug
Ana Miladinović
Ana Zarubica
Miloš Ristić

Nastupajuće ekipe:
Grupa za nastupe – GZN **
Specijalci
4 Dance
Ritmos Rumberos
Latice Batice
Salserbia

 

Napomena autora:
Ritmos će trajati dok god u barem jednom Ritmosovcu srce bude držalo Ritam.

ŽIVOT JE JEDAN, OTPLEŠIMO GA!

 

And this is how we celebrate 10th birthday of our precious child.

Posted by Ritmos Del Mundo Beograd on Tuesday, August 15, 2017

 

| Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Nova Salsa Početna Grupa – Leto u zimi


Polako pada temperatura, a tebi more i plaže u glavi.
Hoćeš vrelinu?
Hoćeš da se okružiš ljudima kojima leto traje 12 meseci godišnje?
Hoćeš da slušaš muziku talasa i ritmove Kariba?
Hoćeš da igraš celo veče i da zaboraviš na u suštini nebitne
brige?
Hoćeš da se opustiš i prepustiš?

Nauči salsu, nećeš ni osetiti zimu!

Ritmos Del Mundo je pravo mesto za tebe.
Hiljade ljudi su naučili salsu kod nas, sa nama i od nas.
Počeli su vedrije i otkačenije da gledaju sebe i svoju svakodnevicu.

Subota 3.12 – 19h je termin kad pronalaziš odgovore.

Život je jedan.
Otplešimo ga!

Prijavite se na:
064/2444-129
060/4046-037
ritmosdm@gmail.com
https://www.facebook.com/events/326266991090519/

Prethodna početna grupa uživa u čarima salse 🙂

| Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Prvi korak…


Ritmos Del Mundo- Beograd i Salsa

Sećam se njenog prvog koraka…

Sve što nam treba, da bi istinski bili srećni, je svuda oko nas. Zašto onda dozvoliti da svaka sekunda koja tek dolazi, bude uzalud potrošena?

Ko si ti?
Šta je to što zaista voliš?
Što te čini zadovoljnim?

Otvori oči. Svoje srce.

Dopusti da sve te divne stvari, i osobine, koje kriješ u sebi, izađu napolje. Na površinu. Nemoj se plašiti da budeš to što zaista jesi. Neka svako oko tebe vidi to što ti ponosno nosiš svaki svoj dan.

Nemoj sumnjati u sebe.

Daj sebi šansu da budeš sve to što želiš. Jer vredi! Naposletku, šta možeš izgubiti? Ponekad, a možda i mnogo puta više od toga, ćeš se pozitivno iznenaditi. Koliko sjajnih i zanimljivih stvari ćeš tako privući ka sebi. Ljudi. Ko smo mi bez drugih ljudi oko nas? Prema kojima ćemo biti fini. Ponašati se onako kako se jedno ljudsko biće ophodi…

View original post 600 more words

| Ostavite komentar