Dilema zvana POČETAK


Polako se bliži onaj trenutak koji svake godine od prvog razreda osnovne škole svi mi gledamo sa nekom naročitom pažnjom i pomešanim osećanjima. Sećam se i tada nisam znao da li više ne volim što se završila letnja pauza ili sam srećan što ću se opet zezati sa meni dragim ljudima.
Evo 20 godina kasnije sve mi se isto dešava (osim onog gorkog ukusa novih lekcija koje moram svariti za dobru ocenu). Ne znam da li mi je krivo što se završava letnja pauza u kojoj sam se dobrano skrajnuo od salsa scene ili jedva čekam da ponovo sretnem one ljude koji su svako na svoj način otkačeni i koji svojim prisustvom ne dozvoljavaju trenutak lošeg raspoloženja. Imaju oni i gomilu stvari koje mi se ne dopadaju, naročito kad krenu sa izbegavanjem svega što ne počinje na „rue“ a završava se sa „da“, ali istrpi se to nekako. Kako god moji su, druge nemam a ove mi ne pada na pamet da menjam, neka se ne naljute što ću im reći i da ih volim.
Uvek me je oduševljavalo to što se u salsi dan, godina pa i život mogu promeniti u roku od jedne sekunde. Samo neka nekome padne na pamet da me pozove na žurku za koju nisam ni znao da se održava i sve je gotovo. Ili ako neko drugi kaže: „A zašto mi ne bismo otišli u neku zemlju sa Esperanto govornog područja da sa njima oprobamo univerzalni jezik?“ Eto gužve, eto putovanja, evo salse, evo gostovanja. Da nam sad ne bi neki prebacivali kako mi zaboravljamo na sve ostalo kad smo u salsa okruženju (što priznajem jeste tačno), ide se i do pozorišta, prave se roštilji, gleda se Fest. Sve je ovo moj dobri čitaocu nekako pomešano kako u glavi tako i u reali.
Moram ti priznati da jedva čekam neke najavljene događaje, a druge koji su ideje razmišljam kako bismo mogli realizovati. Jeste jeste, doći će i ta zima i klubovi sa vlažnim prozorima od znoja k’o da se da prostiš, znaš već… A opet ima i to svoju draž jer što je napolju hladnije gužva je veća i ljudi su prisniji, a onda mi prosto dođe da popijem jednu kuvanu rakiju ili vino (i tako mi nekoliko puta dođe). Noćni prevoz, sav znojav ispod zimske kape, molim Boga da me neko poznat ne vidi, idem na počinak. Priznaj koliko puta si doživeo ovakvu situaciju i kako prija kad premotavaš proživljeno? A tek u krevetu mi same od sebe odzvanjaju najlepše pesme, ma zaspim nasmejan.
A moram još nešto podeliti sa tobom. Najviše volim kad dođe nova grupa kod nekog drugog instruktora da izigravam desno ometalo. On kaže jednu rečenicu a onda ga mi pokopamo i tako celi čas. Naravno, rade oni to i meni, pamtim pa vratim. A „prvaci“ to dožive kao predstavu samo za njih pripremanu (iako niko od nas nije imao pojma šta će ko reći) i nagrade gromoglasnim aplauzom. Postanu i oni kasnije takvi pa je malo teže upravljati časom, ali nema te buke koja se ne može smiriti sa jednim „TIŠINA“ (prepoznaće se prozvani/a).
I tako, mislim da sam ti dosta pričao o mom utisku o početku salsa sezone ,a ti ako hoćeš meni nešto da kažeš znaš gde možeš da me nađeš (ako ne znaš raspitaj se 🙂 ).
DOBRODOŠAO

Ovaj unos je objavljen pod Nekategorizovano. Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Dilema zvana POČETAK

  1. Nemanja kaže:

    Vracao sam se vec nekoliko puta na casove salse, nema tog instruktora koji mi bar jednom nije drzao casove. I svaki put kad napravim pauzu sa casovima pocnem u jednom trenutku da uporedjujem svoje raspolozenje (generalno a i svakodnevno) u periodu dok idem na salsu i kad ne idem. Verujte, poredjenja nema. Nemoguce je. Koji god aspekt zivota da pocnem da poredim, od fizickog, preko mentalnog, do cisto apstraktnog, razlika je evidentna i mnogostruko ide u korist periodu kada idem na salsu. Ne znam do cega je to ali pocinjem da verujem da oni tamo otkaceni instruktori sa ostalim otkacenim djacima zrace bre. Doduse nekom velikom pozitivnom energijom pa nema razloga da se bunim. Lepo mi bre 🙂

  2. ritmosi kaže:

    I tako smrznut ispod zimske kape navire kapljica znoja… Ponekad sebe zapitaš šta će ti sve to i dok brzim korakom žuriš na noćni prevoz sa Trga, u glavi ti samo jedna misao „Bože da ne dobijem upalu pluća!?“… Ali opet po ulasku u noćni prevoz, onako znojav neprijatnog mirisa, već krećeš da praviš plan za sledeći vikend… A odgovor na pitanje Čemu? otvara se samo… Meni je dobro na SALSI…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s