Ritmos Del Mundo



Postoje ljudi koji određene emocije donose na aspolutno drugačiji način od svih ostalih oko sebe.
Ljudi oko kojih želiš da budeš.
Čiju svaku reč upijaš.
Oko kojih se osećaš prijatno.

Osobe onakve kakav bi i ti baš želeo da budeš.

Oni sa ciljem. A kada imaš cilj, ti tačno znaš kuda ideš. Ne postoje prepreke dovoljno jake da te zaustave. Iskušenja, zbog kojih bi mogao da skreneš sa strane. Stvari koje te možda malo uspore. Ali nikada ne poremete. Put na kome ostali žele da te prate. Jer ti znaš kuda vodiš.

Kažu da ljudi koji nemaju strah u sebi, nedoumice i preispitivanja, su upravo i oni koji nemaju ništa da izgube. Ljudi koji su prazni. Samo oni, čije životno bogatstvo je svakim danom sve veće i veće, i koji imaju šta da daju, su upravo i oni koji se najviše plaše. Jer su svesni svega oko sebe. I onoga što bi mogli da izgube, ako na to ne paze dovoljno dobro.
Osobe koje osećaju. Koje vide. Mnogi kažu da je strah za slabiće. Ne znaju dovoljno dobro. To je odlika vođe. Onoga koji brine. Koji živi onako kako bi mnogi hteli. Ali to je ipak privilegija za retke.

Osobe koje i tebe čine boljim.

Čija energija budi sve ono, za šta si mislio da sigurno nikada neće ni da postoji u tebi. Oni koji stvaraju i prave. Čije uspomene i postupci se pišu i prepričavaju. Dela koja ostaju zauvek urezana u kosmosu. Za ostale, koji tek treba da dođu.

Zatvoriš oči. I iako je svugde oko tebe toliko velika buka, ti ne vidiš ništa drugo osim onoga o čemu maštaš. Ono što istinski želiš. Tvoji prioriteti se uvek znaju. Svi ti sati, emocije i uložena energija. Sve to vreme provedeno zajedno, sakriveno od očiju drugih sada će stati u tih samo par minuta koji slede. Koji su sve bliže. Trenutak u kome ste samo vi bitni. I u kome svi gledaju samo u vas. Taj momenat koji se zauvek pamti. Koji ostaje urezan u sve nas. Neizbrisivo. Muzika kreće, a sve ostalo postaje istorija…

Zakoračim u tu ogromnu prostoriju, možda i ne baš tako mnogo velikih dimenzija. Ne znam kome pre da pružim svoju ruku, na čiji obraz pre da spustim svoje usne. Koga pre da pustim u svoj zagrljaj i da ga tu ne zadržim više, u odnosu na sledeću osobu koja dolazi. Moje srce je puno. Ja volim. I voljen sam. Ponekad samo kao drug i prijatelj. Ponekad i kao nečiji momak. Ponekad se moje srce slomi. A vrlo često je veće nego bilo šta drugo na ovome svetu. Znam, da i onda kada nešto pogrešim, tu će uvek biti neko da me ispravi i pomogne. Pridrži kada je to potrebno. Znam da će uvek neko misliti na mene. Biti blizu. Znam da, gde god se moje oči zaustave, tu će biti neko na kome će želeti što duže da ostanu.

Nemoj mi verovati na reč. Nipošto. Dođi sam i to proveri. Oseti ono što svako od nas drži i čuva u sebi. Deli to sa drugima. Mesto gde uvek možeš, i treba da, budeš samo svoj. A opet uvek nečiji.

Familija. Kratka reč. Ali reč koja uvek tako puno znači.

Budite ponosni na sve to što jeste, i na to što ste postali. Jer, ja znam da mi svi to jesmo na vas. Ponosni što ste upravo baš takvi, kakvi ste sada. Ovo je moj poklon za sve vas. Pojedinačno i sve zajedno kao celinu.

Volim vas, Marko.
Ritmos del Mundo
Official European Champions of Casino de Rueda
Sttutgart 2015

Ovaj unos je objavljen pod Nekategorizovano i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s