Ritmosova RUMBA

Odoše misli do septembra 2007. godine. Isto je bila nedelja kao i danas, isti je bio datum kao i danas, samo se godina razlikuje. Tog dana sam prvi put ušao u Ritmos Del Mundo, kasnije će se ispostaviti u moju drugu kuću. Igrao sam salsu već nešto duže od godinu dana i želeo sam više od časova. Nata me danima nagovarala da probam novootvoreni Ritmos jer su tu ljudi koji pokušavaju mnoge stvari koje ranije nisu postojale u Beogradu: rueda tim, rumba kurs, salse različitih nivoa.

Ulazim u Knez Miletinu 11 nešto pre 18h kad je bio termin grupe i vidim 7-8 uglavnom iz viđenja poznatih ljudi kako vežbaju neke nimalo jednostavne pokrete i izolacije. Znao sam da postoji RUMBA i ranije, ali uglavnom informativno, jer nam je u tom periodu i naprednija rueda bila pojam, a kamoli tradicionalni sa Afrom povezani plesovi.

Jedna devojka sa prepoznatljivim stavom i pristupom, sistematski je driblala ljude za koje sam ja smatrao da u tom periodu pripadaju najboljem što salsa ima u Beogradu: Sanja Vasiljević. Momci i devojke su se malo je reći maltretirali da pohvataju drugačije korake i uđu u novi ritam. Muzika bazirana na udaraljkama i glasu je dolazila sa zvučnika, takođe nimalo laka za ukapirati. Prvo što sam se pitao je bilo da li je ta devojka živela na Kubi ili u Srbiji, jer bukvalno niko od nas nije imao pojma o detaljima rumbe u tom vremenskom periodu. Ovo joj nikad nisam rekao, ali ja sam jedno pola godine mislio da je Sanja provela bitan deo života na Kubi.

Moja fascinacija tim prvim susretom sa Ritmosom i ogromna želja za učenjem nečeg novog su me realno automatski uvukli u novopečenu Kuba mašinu. Posle mesec dana na salsi u Ritmosu i ja sam krenuo da dolazim sat vremena ranije na rumbu. Da budem jasniji i ja sam krenuo da se maltretiram. U jednom trenutku sam pomislio da je moj odlazak na rumbu čist mazohizam. Uprkos crnim mislima, istrajao sam.

Zašto rumba?

To je bilo pitanje koje sam postavljao sebi i drugima taj prvi mesec dok sam išao samo na salsu u Ritmosu.
Prvo što me je nateralo da krenem je to što sam znao koliko me je upoznavanje drugog tradicionalnog plesa, SON-a, samo pola godine ranije, popravilo kao plesača i poznavaoca muzike.
Drugo, čoveče svi ovi ljudi koje vidim kako se maltetiraju mnogo brzo napreduju i u salsi, a ja moram da ih makar stignem 🙂 .
Treće, što me je do dan danas održalo da uvek budem tu negde oko rumbe na časovima i vežbam, je muzika. Kad se uporedi sa salsom, bachatom, regetonom, zvuk rumbe deluje kao da dolazi iz praistorije. To je prva prepreka. Ako je pređemo ukapiramo da onaj ko nauči da sluša i razume rumbu, taj će razumeti i sve ove ostale afro-karipske muzičke pravce. Jednostavno, teška je i zahtevna za slušaoca i plesača, a na njoj je bazirana i muzika sona, salse, timbe. Eto i ja sam konačno priznao da je son na nečemu baziran :).
Četvrto, Sanja je napravila jedan izuzetno kvalitetan sistem i program rada, koji obuhvata posvećenost pojedincu i popravljanju najsitnijih elemenata. Postavila je izazov koji se ne odbija.

U karijeri svakog salserosa dođe trenutak kad više nemamo onaj osećaj brzog napretka sa početka i kad moramo da se potrudimo mnogo više za manje vidljive rezultate. Tad je prekretnica kad ili samo nastavimo da izlazimo na žurke i dolazimo na časove salse da održimo formu ili ulazimo u nešto mnogo ozbiljnije. To nešto ozbiljnije su kako iz sopstvenog iskustva znam i tvrdim RUMBA i SON! Istrajati u ta dva plesa znači poboljšanje izolacija pokreta, pronalaženje novih improvizacionih elemenata, ubacivanje novog nivoa plesa u svakodnevnu igru, mnogo bolje razumevanje muzike i poslednje ali sigurno ne najmanje bitno, upoznavanje ljudi koji su na istom putu kao i mi. Ova poslednja tačka je glavni krivac što plesno kompletna scena ne nazaduje.

Naravno, Sanja nije mogla i htela sama da izgura tu celu priču. Cilj joj je da prenese znanje i zarazi rumbom što veći broj plesača. Cilj joj je da kad izađe u grad vidi kako ljudi primenjuju ono što su naučili u svom plesu. Na tom putu je naišla na neke entuzijaste koji su želeli i žele da upoznaju rumbu do najsitnijih pojedinosti. I uspela je u tome, a zanesenjaci rumbom su postali deo tog sistema. Danas, Jelena i Igor dodaju i svoj začin celoj toj priči, omogućili su da nam rumba ostane tu za sve salserose koji žele više!

12 godina dobri moji plesači i drugari, u Ritmosu nedeljom se održava kurs rumbe.
Kurs koji čini srž kvaliteta dobrih salsa plesača.
Kurs nečega od čega mnogi salserosi odustanu posle samo par časova jer im je preteško i neće da se maltetiraju.
Kurs koji je postao Ritmosova tradicija tradicije.
Kurs koji zovemo RUMBA jer je to postala reč sa kojom identifikujemo i one plesove za koje sad već znamo da nisu rumba nego afro-kubansko nasleđe: arara, palo, orisha plesovi, yuka, makuta…
Kurs kroz koji je prošao i prolazi veliki broj instruktora salse ne samo iz Ritmosa već i iz drugih škola.
Kurs na koji ćeš pre ili kasnije i ti salsero doći da prihvatiš izazov 😉

Nedelja je, smračilo se malo iznad Beograda ovog septembra.
Sledeće nedelje i da bude oblačan oktobar u Beogradu, lakše će pasti. Znam gde ću, kao što sam znao i pre 11 godina posle istog datuma kao što je današnji.

Od 2.02, svake nedelje u 16h rumba grupa.

Za sve informacije iz prve ruke javite se Ritmos Del Mundu ili lično Sanji  ili  Igoru 

Veliki rumberoski pozdrav,
Monte Son